Аргамјы (Калгутыныҥ ӱстӱги кош суузы)
Аргамјы орустап Аргамджи[2] — Россияда Алтай Республиканыҥ Кош-Агаш аймагында суу.
Аргамјы | |
---|---|
Характеристиказы | |
Узуны | 11 км |
Водоток | |
Бажы | |
• Турган јери | Аргамјы кырдаҥ тӱштӱк-кӱнчыгыштай[1] |
• Координаталары | 49°11′51″ с. ш. 87°56′19″ в. д.HGЯO |
Оозы | Калгуты |
• Турган јери | 35 км сол јаратла[2] |
• Бийиги | 2319 м |
• Координаталары | 49°17′09″ с. ш. 87°58′47″ в. д.HGЯO |
Турган јери | |
Суузыныҥ системазы | Калгуты → Акалака → Аркыт → Кадын → Оп → Карский талай |
Ороон | |
Регион | Алтай Республика |
Аймак | Кош-Агаш аймак |
|
|
— бажы, — оозы | |
Код ГСР | 13010100312115100004288 |
Этимологиязы тӱзедер
Армакчы деп сӧстӧҥ бӱткен, казахтап аргамджи — орустап волосяная веревка[3].
Физико-географиялык темдектери тӱзедер
Туулу Алтайдыҥ Кош-Агаш аймагыныҥ јериле, Ӱкек таскылла агат. Калгуты сууныҥ сол кош суузы. Аргамјы деп атту тӧрт сууныҥ эҥ ле кӱнчыгыштай суузыӰлекер:D-l. Узуны 11 км[2], Аргамјы кырдыҥ тӱштӱк-кӱнчыгыш јанында агат. Суу кырды кӱнчыгыш јанынаҥ эбирип, тӱндӱк јаар агат, Калгутыга сол јанынаҥ кирет, 35 км оозына јетпей. Јуук деген јон јаткан јер јок.
Суу реестрдиҥ чотогоныла тӱзедер
Россияныҥ государстволык сууныҥ реестры аайынча Верхнеобский бассейновый округка кирет, сууээлем бӧлӱги — Кадын, суу подбассейны — Бий ле Кадын. Суу бассейны — (Ӱстӱги) Оп суунаҥ ала Эрчишке киргенине јетире. Государстволык суу реестрдыҥ коды — 13010100312115100004288[2].
Јуруктардыҥ кӧмзӧзи тӱзедер
Ајарулар тӱзедер
- ↑ Цитированиениҥ јастыразы Неверный тег
<ref>
; для сносокmap
не указан текст - ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Государственный водный реестр. Аргамджи (Аргамжи) (орус.). textual.ru. Минприроды России (29 тулаан ай 2009). Дата обращения: јаҥар айдыҥ 20 кӱни, 2018. Архивировано тулаан айдыҥ 29 кӱни, 2009 јыл.
- ↑ Цитированиениҥ јастыразы Неверный тег
<ref>
; для сносокмолчанова
не указан текст
Литературазы тӱзедер
- Ресурсы поверхностных вод СССР: Гидрологическая изученность. Т. 15. Алтай и Западная Сибирь. Вып. 1. Горный Алтай и Верхний Иртыш / под ред. В. В. Зееберг. — Л.: Гидрометеоиздат, 1966. — 216 с.