То́ни Мо́ррисон (английлап Toni Morrison; чыгарда ады — Хло́я Арде́лия Уо́ффорд, английлап Chloe Ardelia Wofford[10]; 1931 јылдыҥ кочкор айыныҥ 18-чи кӱнинде, Лорейн, Огайо — 2019 јылдыҥ куран айыныҥ 5-чи кӱнинде[11]) — американ бичиичи. Нобельдиҥ литературала сыйыныҥ лауреады (1993) «бийик амадуларлу поэзиязы американ јӱрӱмниҥ кезик јанын кӱйбуреткен» (орустап «которая в своих полных мечты и поэзии романах оживила важный аспект американской реальности»). Президенттиҥ Јайымныҥ медалин алган.

Тони Моррисон
Энедеҥ чыгарда ады английлап Chloe Ardelia Wofford[5]
Чыккан ӧйи кочкор айдыҥ 18 кӱни 1931(0002-18-1931)[1][2][3][…]
Чыккан јери
Божогон ӧйи куран айдыҥ 5 кӱни 2019(0008-05-2019)[4][5][6][…] (88 јаш)
Божогон јери
Ороон
Иш-тоштыҥ бӱдӱми бичиичи, романист, либреттист, преподаватель университета, ӱлгерчи, детский писатель, чтец аудиокниг, редактор
Эш-нӧкӧри Harold Morrison[d][9]
Кайралдары ла премиялары
командор ордена Искусств и литературы кавалер ордена Почётного легиона Президентская медаль Свободы
Нобелевская премия по литературе

Норман Мейлердиҥ сыйы[d] (2009)

США-ныҥ Национал гуманитар медали

Вандербильдте Николастыҥ университединиҥ канцлериниҥ медали[d] (2013)

Джозефина Майлзтыҥ оклендте ПЕН-клубтыҥ сыйы[d] (2013)

Джанет Хайдингер Кафканыҥ сыйы[d] (1977)

Американ бичиктиҥ сыйы[d] (1988)

книжная премия Анисфилд-Вулф[d] (1988)

Художественный бичик јанынаҥ Пулитцеровский сый[d] (1988)

Хелмеричский сый[d] (1988)

премия «Общее благо» за выдающиеся заслуги[d] (1989)

Джефферсоновская лекция[d] (1996)

NAACP Image Award деп художественный литературада эҥ артык бичимел учун сый[d] (2004)

Конгресстиҥ библиотеказыныҥ тирӱ легендазы[d] (кандык ай 2000)

Зал славы женщин Огайо[d] (1982)

Лэнгтон Хьюзтыҥ медали[d] (1981)

Нью-Джерсиде мактыҥ залы[d]

Сорбонна университеттиҥ кӱндӱлӱ докторы[d]

Оксфорд университеттиҥ кӱндӱлӱ докторы[d]

Женевский университеттиҥ кӱндӱлӱ докторы[d]

премия Библиотеки Конгресса за американскую художественную литературу[d] (2011)

литературная премия Карла Сэндберга[d] (2010)

National Book Critics Circle Award for Fiction[d]

Премия Ивана Сандрофа за заслуги[d]

Audie Award for Narration by the Author[d]

Coretta Scott King Award[d]

почётная степень Спелманского колледжа[d] (1978)

Кол салганы
Сайт tonimorrisonsociety.org (англ.)

Биографиязы тӱзедер

Чын ады — Хлоя Арделия Уоффорд (английлап Chloe Ardelia Wofford), Лорейнде, Огайодо чыккан. Ишмекчи улустыҥ билезинде, тӧрт баланыҥ ортозында ӧскӧн, экинчи бала болгон[12]. Јаштаҥ ала бичиктер кычырарга сӱӱген, эҥ ле јараткан бичиичилери Джейн Остин ле Лев Толстой болгон. Адазы сварщик болуп иштеген, бош ӧйдӧ Африканыҥ кара албатызыныҥ јӱрӱми, учуралдар керегинде куучындайтан, ол куучындар кийнинде кызыныҥ бичимелдерине кирген[13].

1949 јылда Моррисон Говардский университетке ӱредӱге кирген , «англий тил ле литература» деп специальность аайынча. Ондо ол Тони деп кош атту боло берген, Энтони деп адын кыскартып, бу атты ого 12 јашту болордо, католикалык јаҥга кирерде берген[12][14]. 1953 јылда Моррисон университетти бакалавр деп степеньдӱ тӱгезип, 1955 јылда Корнеллский университти божодып, магистрдыҥ степенин алган.[15] Вирджиния Вулф ла Уильям Фолкнердиҥ бичимелдеринде «кол салыныш» орустап самоубийство деп теманы шиҥдеп, магистерский ижин бичиген. Ӱредӱниҥ кийнинеҥ ол англий тилдиҥ ӱредӱчизи болуп Техас штаттыҥ Хьюстон калазында Тӱштӱк Техастыҥ университединде иштеген (19551957), оноҥ ойто Ховард јаар бурылган.

1958 јылда ол кожо ӱренген уулла, ямай архитектор Гарольд Моррисонло бириккен (Harold Morrison). Тони ле Гарольд эки балалу болгон: Гарольд ло Слэйд. 1964 јылда эш-нӧкӧрлӧр айрылышкан[15]. Оныҥ кийнинде Тони Сиракьюс јаар кӧчкӧн, «Random House» деп фирмада билим шиҥжӱлердиҥ редакторы болуп иштеген . Јылдаҥ ажыра иштейле ол «Random House» деп издательствоныҥ тӧс офисине (Нью-Йоркто) редактор болуп кӧчкӧн. Бого коштой ол бу ла јылдарда Йельский университетте, Колледж Бардата (Bard College) ӱредӱчи болуп иштеген[16]. Редактор болуп иштеп тура, Тони афроамерикан литератураны текши јарлаарына камаанын јетирген, анчада Генри Думастыҥ чӱмдемелдерин (Henry Dumas)[17], Тони Кэйд Бамбараныҥ (Toni Cade Bambara), Анджела Дэвистиҥ и Гэйл Джонстыҥ (Gayl Jones)[18]. Американ бичиичилериниҥ II Конгрессинде Моррисон массовой культурага удурлажар деп кычыру эткен, США-да литературада бастыра демократиялык ууламјыларды бириксин деп кычырган, бу ла тура американ јӱрӱмниҥ курч сурактарын кӧдӱрген: «Јалтанбастык кыймыгу учун» (английлап «For the Heroic Movement, (1981), орустап (За героическое движение)).

1983 јылда Тони Моррисон издательстводоҥ јӱре берген. 1984 јылда Альберт Швейцердиҥ университединде кафедрада профессордыҥ адын алган (штат Нью-Йорк,Олбани). 1989 јылдаҥ ала Роберт Ф. Гоенниҥ кафедразында иштеген (Принстонский университет)[15]. 2006 јылда амыралтага чыккан. Кеендиктиҥ ле билимниҥ американ академиязыныҥ мадалиле кайралдаткан (2016, Emerson-Thoreau Medal). Фран Лебовицле узак јылдарга најылашкан. Тони Моррисон Нью-Йоркто 2019 јылдыҥ куран айыныҥ 5-чи кӱнинде јада калган[19].

Јайаандык ижи тӱзедер

Моррисонго бичиичилер ле ӱлгерчилердиҥ официал эмес кружогына (Гарвардтыҥ университединде) турушканы оноҥ ары бойы бичинерине болуш болгон, бу кружокто бичиичилер бой-бойаныҥ бичимелдерин шӱӱшкен болгон. Бир кӱн Тони кружокко бойыныҥ куучынын экелген, кара кызычак кӧстӧрим чап-чаҥкыр болгон болзо чы деп сананып јӱргени керегинде болгон. Кийнинде Моррисон бу куучыннаҥ улам роман бичиген: «Эҥ ле Чаҥкыр кӧстӧр» (1970)[16]. 1972 јылда «Сула» деп романы чыккан (английлап Sula), јиит негритян ӱй кижиниҥ тегин эмес салымы керегинде роман. 1973 јылда «Сула» США-ныҥ национал бичик аайынча сыйын алган[15]. 1987 јылда «Сӱӱгени» («Возлюбленная») деп романы 1988 јылда Пулитцеровский сый алган[15].

Тизим тӱзедер

Кайралдары тӱзедер

  • Нобельдиҥ литературада сыйы (2007)
  • «Алтын тарелка» деп сый, Колумбия
  • Литературалык критиктердиҥ национал ассоциациязыныҥ сыйы
  • Пулитцеровский сый (1988).

Јуруктардыҥ кӧмзӧзи тӱзедер

Ајарулар тӱзедер

  1. Encyclopædia Britannica (англ.)
  2. Toni Morrison, Towering Novelist of the Black Experience, Dies at 88
  3. BD Gest' (фр.)
  4. 4,0 4,1 https://www.theguardian.com/books/2019/aug/06/toni-morrison-author-and-pulitzer-winner-dies-aged-88
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 https://www.nytimes.com/2019/08/06/books/toni-morrison-dead.html
  6. AlKindi (онлайн-каталог Доминиканского института востоковедения)
  7. http://www.nytimes.com/1996/09/29/books/english-lessons.html
  8. http://www.nytimes.com/2009/10/11/arts/design/11voge.html?hpw
  9. https://www.theguardian.com/books/2019/aug/06/toni-morrison-obituary
  10. Duvall, John N. The Identifying Fictions of Toni Morrison: Modernist Authenticity and Postmodern Blackness (англ.). — Palgrave Macmillan, 2000. — P. 38. — ISBN 978-0-312-23402-7.
  11. Beloved Author Toni Morrison Has Died at 88
  12. 12,0 12,1 Claudia Dreifus. CHLOE WOFFORD Talks about TONI MORRISON (англ.). The New York Times (11 September 1994). Дата обращения: кичӱ изӱ айдыҥ 11 кӱни, 2007.
  13. Susan Larson. Awaiting Toni Morrison (англ.). The Times-Picayune (11 April 2007). Дата обращения: кичӱ изӱ айдыҥ 11 кӱни, 2007. Архивировано сыгын айдыҥ 30 кӱни, 2007 јыл.
  14. Toni Morrison: Words Of Love (англ.). CBS News (4 April 2004). Дата обращения: кичӱ изӱ айдыҥ 11 кӱни, 2007.
  15. 15,0 15,1 15,2 15,3 15,4 Ӱлекер:Из
  16. 16,0 16,1 Grimes, William (October 8, 1993). «Toni Morrison Is '93 Winner Of Nobel Prize in Literature». The New York Times.
  17. Toni Morrison, «On behalf of Henry Dumas», Black American Literature Forum, Vol. 22, No. 2, Henry Dumas Issue (Summer, 1988), pp. 310—312.
  18. Verdelle, A. J. (February 1998). «Paradise found: a talk with Toni Morrison about her new novel — Nobel Laureate’s new book, 'Paradise' — Interview». Essence Magazine
  19. Умерла нобелевский лауреат по литературе Тони Моррисон (орус.). Interfax.ru. Дата обращения: куран айдыҥ 6 кӱни, 2019.
  20. Beloved (1987), by Toni Morrison — ALL TIME 100 Novels — TIME (недоступная ссылка). Дата обращения: 1617721453. Архивировано 1262838156.


Тайантылар тӱзедер